Možda najnaprednije tehnologije i softveri nisu još uvek deo svačije svakodnevnice, ali većina nas je svesna da ih je sve više i da će sigurno preovladati, ako ne našim životima, životima sledeće generacije. Današnji učenici osnovnih i srednjih škola ne poznaju svet bez računara, interneta, softvera, igrica, pametnih telefona i svega ostalog što nije bilo aktuelno do pre samo 10 godina.
Oni će živeti u svetu koji je nama skoro pa nezamisliv sada, a sve to će njima biti najnormalnije. Oni koji budu savladali veštine potrebne za razvoj tih tehnologija biće u znatno boljoj poziciji kad odrastu nego ostali.
Jedna veština koja je često bivala zanemarena u razvoju softvera je kontrola kvaliteta – Testing for QA (Quality Assurance). Kao i pri razvoju bilo kog proizvoda, kontrola kvaliteta je izuzetno bitna u razvoju softvera. Sve više softverskih proizvoda se pojavljuje iz dana u dan, a taj konstantan rast ide ruku pod ruku i sa sve bržim metodama razvoja. Zbog svega toga, greške su neminovne.
Mnoge softverske firme su želele da uštede vreme i novac iz razvoja pa su preskakale testiranje i konrolu kvaliteta i to im se vraćalo na vrlo negativan način. Po nekim procenama, samo u 2017. godini softverski bagovi su koštali IT sektor više od bilion dolara (i taj podatak nije greška u prevodu – „trillion dollars“ je hiljadu milijardi, tj. bilion dolara).
Mnoge firme su se opametile (kaže se da se najbolje po džepu uči) i sada sve više pokušavaju da smanje ove astronomske gubitke. Samim tim je potražnja za testerima porasla, a srazmerno sa potražnjom, rastu i plate testera.
Ono što odlikuje kvalitetnog testera su kreativnost i domišljatost. Što pre čovek počne da razvija ove veštine, to bolje. Iako je danas izvestan deo procesa testiranja automatizovan, greške načešće „pobegnu“ baš tamo gde automatizacija nije moguća. A posao testera je da takve greške predvide.
Automatsko testiranje je popularno u QA industriji, jer je izuzetno temeljno. Testeri koriste već postojeće skripte za testiranje koje su dizajnirane tako da prođu svaki mogući scenario korišćenja softvera. Ove skripte uglavnom pronađu više grešaka od prosečnog čoveka. Međutim, ako neki scenario nije predviđen i za njega ne postoji skripta, automatsko testiranje ga neće proveriti.
Manuelno testiranje dodaje ljudski faktor u jednačinu. Odnosno, koliko god bila opširna i detaljna, automatska skripta ne može da prepozna da li je interfejs intuitivan, prijatnog izgleda, lak za korišćenje itd. Ljudski faktor je tu presudan, jer se, na kraju krajeva, softver pravi uglavnom za ljude.
Regresivno testiranje je proces koji se radi posle izmene, ili popravke bug-a, kako bi proizvođači bili sigurni da novonastale promene ne utiču na stare funkcionalnosti. Regresivno testiranje takođe može biti automatsko ili manuelno i usudićemo se da kažemo da je i najbitnije.
Postoji i veliki broj podvrsta testiranja, koje spadaju pod ova tri glavna načina. Svaka je značajna sama po sebi, ali one će tek kao celina obezbediti da softverski proizvod bude bez „bagova“.
Mnoge firme i pored argumenata još uvek biraju da preskoče testiranje svojih softverskih proizvoda. Na žalost po njih, u većini slučajeva se taj izbor pokaže kao kontraproduktivan, jer cena ispravljanja „bagova“ često znatno premašuje trošak koji bi zahtevalo testiranje tokom projekta.
One firme koje ozbiljno shvataju svoj posao i ulogu testera, uvek će tražiti sve više kvalitetnih testera. Nije teško iskoristiti ovaj trend i, upisom na našu letnju obuku za QA, osigurati zaposlenje godinama unapred.
Super je blog. Ja sam prošle godine počela da se bavim testiranjem i već sam jednom napredovala na poslu 🙂
Super je blog, ali kurs je vrlo diskutabilan
Zdravo Milice, žao nam je što to misliš. Imamo baš veliki broj zadovoljnih polaznika sa QA kursa. Ukoliko želiš da nas kontaktiraš, na raspolaganju smo. 🙂 Pozdrav.