prijavi se
< Nazad
21.06.2020

Kratka istorija radnog mesta

Tekst koji sledi zamišljen je kao prvi od dva bloga u kojima ćemo napraviti koncizan, ali informativan i poučan pregled ključnih tačaka u evoluciji radnog mesta kroz prošlost, i navesti koje novine na ovom polju očekujemo u bliskoj budućnosti. Kako su izgledale kancelarije pre 500 godina, ko ih je, kada, kako i zašto menjao i šta je to što možemo očekivati u predstojećim decenijama – neka su od pitanja na koja ćemo potražiti odgovore.

 

 

 

Svi pod jednim krovom

 

Nastanak kancelarijskog prostora vezujemo za doba kasne renesanse i rasta trgovačke klase koji je usledio nakon velikog priliva znanja čuvanog na bliskom istoku, sa kojim su se zapadni Evropljani ponovo sreli nakon gotovo hiljadu godina zahvaljujući obnavljanju trgovačkih ruta do istočnog Mediterana.

 

U humanističkom svetu XIV i XV veka koji je zamenio mračno doba, u kojem je interakcija sa udaljenim zemljama smanjena na minimum, a različite tehnologije i znanja (poput izgradnje masivnih kupola ili učenja antičkih filozofa i naučnika) izgubljeni, nova/stara nauka, filozofija i umetnost vratili su se u Evropu i promenili način ljudskog razmišljanja, ljudskog rada i razmišljanja o radu i radnom mestu.

 

Klasična struktura zgrade jednog preduzeća podrazumevala je da prostorije za zaposlene budu u prizemlju, dok je vlasnik na spratu radio i živeo sa porodicom. Tako je renesansni trgovac, najčešće istovremeno vlasnik i menadžer preduzeća, mogao da ima gotovo potpunu kontrolu nad svojim privatnim i poslovnim životom, dok je izgled radnog mesta imao da se prilagodi navedenom cilju.

 

 

 

Nastanak poslovne zgrade

 

Tek sa razvojem Britanske imperije u XVIII veku dolazi do izgradnje prve zgrade namenjene isključivo za poslovni prostor. Imperijalna mornarica je morala objediniti svoju masivnu papirologiju, i u tu svrhu podignuta je The Old Admiralty Office, velelepna zgrada u Londonu koja i danas postoji.

 

Rezon Britanske vlade, naveden u izveštaju povodom otvaranja zgrade Admiraliteta, najbolje objašnjava tadašnji rezon organizovanja unutrašnjosti poslovne zgrade: “za intelektualni posao, nasuprot mehaničkom radu, neophodne su odvojene prostorije, jer onaj koji radi glavom ne treba da bude prekidan.” Zgrada je podeljena na mnogo manjih, odvojenih kancelarija u kojima su činovnici obavljali poslove.

 

 

 

Naučni pristup organizaciji prostora

 

Sledeći iskorak napravljen je početkom XX veka, na tragu učenja Frenka Tejlora, jednog od najuticajnijih mislilaca na polju nauke o menadžmentu. U cilju maksimizacije efikasnosti, rad je organizovan unutar jedne ogromne prostorije sa velikim brojem paralelnih redova u kojima su za stolovima sedeli radnici, dok su menadžeri posmatrali zaposlene iz posebnih kancelarija poređanih po obodu prostorije.

 

 

 

Kockica

 

Kritika na račun “tejlorizma” ticala se odsustva individualnosti i surovosti uslova u kojima su ljudi radili. Tako je od ranog XX veka do 1980-ih i pronalaska cubicle-a – male kockaste pregrade između zaposlenih, tražen kompromis između potreba za autonomijom i interakcijom zaposlenih. Iako veliki korak unapred, cubicle nije mogao da isprati ukupne promene u kulturi i očekivanjima radnika.

 

Kockica se pokazala kao veliki uspeh u vezi sa balansom između samostalnosti zaposlenih i međusobne komunikacije, ali je istu pratio i efekat dehumanizacije radnog prostora. Ovaj fenomen je stigao i u popularnu kulturu. U kultnom filmu “Office Space” iz 1999. glavni junak se obraća svom kolegi iz susednog cubicle-a rečenicom:

 

We don’t have a lot of time on this Earth, we weren’t meant to spend it this way.”

 

 

 

Agilno mesto za rad

 

I kako to ponekad biva, na vrhuncu reakcije društva na uslove rada posvećene maksimizaciji produktivnosti na uštrb mentalnog i fizičkog zdravlja zaposlenih, na scenu je stupilo njegovo veličanstvo – mobilni telefon! Mogućnost da se ostane dostupnim za verbalnu komunikaciju bez obzira na lokaciju sagovornika, otvorila je do tada nezamislive opcije za organizaciju radnih procesa.

 

Od tada do danas, informatički i prateći telekomunikacioni bum doneli su nam e-mail, MS Office, a poslednjih godina i Zoom i Microsoft Teams, što je dalje ojačalo mobilnost pojedinaca, fleksibilnost timova i povećalo učestalost rada na daljinu. Takođe, na globalnom nivou primat dobija ABW (Agile and Activity Based Working) koncept organizacije radnog mesta.

 

ABW je omogućen informatičkom revolucijom i upravo su IT firme – predvodnice novog tehnološkog talasa, avangarda i u promeni pristupa kod uređenja radnog prostora. Više o tome, ali i o verovatnim daljim pomacima na polju organizovanja radnog mesta, moći ćeš da pročitaš u sledećem blogu koji uskoro izlazi. Do tada, razmisli sam(a), kako izgleda tvoje idealno mesto za rad?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *