prijavi se
< Nazad
24.06.2020

Radno mesto budućnosti

Globalno doživljeno iskustvo sa pandemijom i karantinima na nivou država, prinudilo je veliki broj kompanija na drastične mere kod organizacije rada u vanrednim uslovima. Čitavi timovi izmeštani su u tzv. “remote work”, što je dovelo do velikog interesovanja profesionalaca i akademske zajednice za pitanje: šta čini idealno radno mesto? Koji su uslovi neophodni za rad?

 

Posle kratkog pregleda prošlosti radnog mesta, dolazimo do aktuelnog perioda i danas dominantnog pravca uređenja poslovnog prostora, naročito zastupljenog u IT sektoru, koji nazivamo ABW.  podrazumeva mobilnost kao normu, konektivnost i dostupnost tehnologije u svakom kutku poslovne zgrade, prostore za odmor i zabavu, kao i rast uticaja tzv. Biophilic design-a.

 

 

 

Povratak prirodi

 

Biofilija je ljubav prema životu i svemu živom, pa tako i savremene kompanije “unose živo(s)t” na radno mesto. Velike biljke u holovima, vodene površine koje žubore, pogled na okean ili slika okeana deo su novog koncepta u dizajnu radnog mesta. Na neki način čovečanstvo se vraća prirodi, završava krug i dolazi u poziciju sa koje je i počelo, ali na višem tehnološkom nivou. Šta odavde sledi?

 

 

 

Ne idi u krajnost

 

Većina komentatora pri razmatranju daljeg razvoja radnog mesta upada u jednu od dve zamke. Sa jedne strane imamo one koji tretiraju budućnost kao prosto “još više sadašnjosti”, pa buduću kancelariju XXI veka identifikuju kao super zabavnu prašumu sa 5G konekcijom u, za intelektualni rad prilagođenom, toaletu.

 

Sa druge strane pretpostavlja se malo izvesni sled uzastopnih revolucionarnih promena posle kojih ćemo svi biti čipovani, uspešno organizovati saobraćaj letećih automobila, naseliti Mars ili biti posećeni od strane zvanične delegacije vanzemaljskih oblika života. Mi smo se u blogu opredelili za “srednji put” i odabrali 4 verovatne promene u karakteristikama radnog mesta koje dolaze u vremenu ispred nas.

 

 

 

Virtuelna realnost

 

VR više nije novost. Brojne kompanije razvijaju hardver i softver koji će izvesno naći primenu i kod poslovnih korisnika. Zašto se dopisivati i objašnjavati mejlom, ako u virtuelnoj realnosti možemo “ući” u dokument, mašinu ili dizajn na kojem radimo i vizuelno manipulisati istim? Zašto stavljati fotografije okeana na zidove, ako možemo zaposlenog “odvesti” na Veliki koralni greben tokom pauze za ručak?

 

Značajan broj velikih korporacija, kao i dinamičnih startapova posvećeno je razvoju proizvoda i usluga na bazi virtuelne realnosti. Neki od najvećih IPO-ova i ICO-ova u vrednostima koje dostižu milijarde US dolara i angažuju najkreativnije umove našeg vremena, posvećeni su upravo komercijalizaciji VR-a, od čega će jedan deo truda otići i na proizvode namenjene poslovnim korisnicima, tj. kompanijama.

 

 

 

Sloboda kretanja uz jačanje nadzora

 

Dve međusobno povezane tendencije dešavaju se i zauzdavaju jedna drugu na polju autonomije radnika. Telekomunikacioni progres kojem svedočimo uvodi opciju obavljanja poslova, sticanja znanja i uživanja u novim oblicima dokolice online, što oslobađa mogućnost kretanja ljudi i izvršavanja zadataka sa različitih lokacija i nastanak sve brojnijih i diverzifikovanijih coworking prostora, koji štede vreme zaposlenih i novac poslodavaca.

 

Paralelno, pitanje fizičkog obezbeđenja objekta kompanije (koje ostaje važno) gubi primat nad sajber aspektom bezbednosti. Osnovni kapital velikih kompanija postaje informacija, tj. znanje koje se čuva – znanje koje stvaraju i sa kojim raspolažu zaposleni.

 

U tom cilju, već su razvijena softverska rešenja koja nadziru ponašanje zaposlenih, a kako je ova praksa dugoročno omogućena njenim regulisanjem na nivou odnosa između preduzeća i zaposlenog, opravdano je za očekivati da se kompanije neće odreći mogućnosti jačanja nadzora nad zaposlenima koji stiču nove mogućnosti u pogledu kretanja.

 

 

 

Robotima nije hladno

 

Kao i posle svakog velikog proboja u znanju, tako je i period informatičkog progresa obeležen velikim strahom/velikom nadom. Roboti i veštačka inteligencija. Da li će nam uzeti radna mesta/da li više nećemo morati da radimo? Ne brini – neće/ne nadaj se – hoćemo. Neko će i njih morati da proizvodi, nudi, menja, pozajmljuje, preprodaje, šrafi, lepi i nosi u staro gvožđe. Osim ako ne dostignemo potpuni singularitet do 2040, ali već smo se dogovorili da u ovom tekstu nećemo ići u krajnosti.

 

Ono što će se promeniti, to su naše kolege od kojih će pojedini biti roboti. A pošto roboti zahtevaju drugačiju klimu i čistoću vazduha, i nemaju fiziološke potrebe kao ljudi, možemo očekivati da će pojedini delovi radnog prostora biti malo hladniji i bez dostupnog aparata za kafu (ali možda sa aparatom sa različitim industrijskim uljima). Naravno, sve dok Skynet ne proizvede Terminatora koji će odlučiti da su ljudi postali obsolete!

 

 

 

Ekološki imperativ

 

Regulativa u vezi sa prirodnom okolinom odraziće se i na karakteristike radnog mesta. Koliko zaoštravanjem zakona, toliko i poreskim i drugim fiskalnim stimulacijama, kompanije će biti usmerene na to da sve više obraćaju pažnju na ekološke standarde. Zgrade i transport su veliki kontributori zagađenju, a naznaka predstojećeg eko pokreta u kreiranju radnog mesta budućnosti uočava se već kroz pomenuti Biophilic design.

 

Na kraju ovog malo dužeg bloga, zahvaljujemo ti na čitanju i podsećamo da su programeri danas u najvećoj meri zastupljeni upravo u granama ekonomije u kojima se inovacije isprobavaju pre nego što se primene na celinu privrede, te ti želimo da predstojeće promene dočekaš na radnom mestu budućnosti – onakvom kakvim si ga ti zamislio(la).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *