Kada čujemo ime JavaScript, prvo na šta nas asocira je Java. To i jeste bio cilj kada su ga imenovali ali osim sličnosti imena, i toga da oba koriste objekte, drugih dodirnih tačaka između ova dva jezika nema. Ono što možda isto niste znali o JavaScriptu je da je trenutno najpopularniji jezik po statistici više izvora, među kojima su StackoverFlow, Github i td.
JavaScript je nastao još 1995. godine za potrebe Netscape Navigatora ali je tek postao standardizovan 1999. Od tada je prošla još cela decenija dok nije postao potpuno prihvaćen od strane svih brauzera. Danas konačno imamo situaciju da većina stranica izgleda isto bez obzira odakle im pristupamo. Čak se sadržaj stranica preraspoređuje spram veličine ekrana mahom zahvaljujući JavaScriptu.
Gde se upotrebljava JavaScript? Prvenstveno se koristi u front-end programiranju u cilju pretvaranja statičnih stranica u dinamične, ali ima i drugih upotreba koji nisu striktno vezani za front-end. Koriste ga neke desktop aplikacije među kojima je najzvučniji Acrobat Reader. Čak se može reći da je JavaScript jedini „pravi“ programski jezik od tri koja se koriste u front-end programiranju.
JavaScript je već instaliran na svakom modernom brauzeru (browser) i možete odmah programirati sa njim tako što otvorite konzolu pritiskom na taster F12 na vašoj tastaturi. Ne verujete nam? Isprobajte slobodno. 😊
Nakon pritiskanja F12, i pritiskanja na tab console (konzola), poigrajte se sa promenljivim x, y, z. Ukucajte x = broj koji želite. Time zadajete vrednost x-u. Ponovite isti postupak za y i z. Sada se poigrajte sa matematičkim radnjama – sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje.
Bez brige, ništa od ovih operacija neće poremetiti stranu na kojoj se nalazite, jer ove operacije ostaju u radnoj memoriji vašeg pretraživača. Naravno, JS nudi i mnogo drugih opcija osim matematičkih računica, ali ne možemo sve da ih navodimo u jednom blog postu.
Rad u JavaScriptu ne zahteva instaliranje posebnih okruženja za programiranje već možete odmah početi. Kontrast minimalnim potrebama za rad u JavaScriptu su sigurno silne mogućnosti koje pruža. Dokaz možete pronaći na svakom koraku – PayPal, Yahoo, Netflix, Slack, Go Daddy i mnogi drugi su napisani i rade zahvaljujući JavaScriptu. Ceo Facebook i Instagram napravljeni su pomoću JavaScripta, i to posebnog frameworka – React.js (razvijenog od strane Facebooka). Airbnb, Dropbox, BBC, Reddit i WhatsApp su još neki sajtovi i aplikacije koje koriste React.
JS, kako se skraćeno naziva JavaScript, pruža mnoge mogućnosti, a samo neke od njih su: automatsko dovršavanje reči pri kucanju u pretraživačima, učitavanje novog sadržaja bez ponovnog učitavanja stranice, padajući meniji, animacije stranica, reprodukcija videa i zvuka, itd. Naravno, ovaj spisak je mnogo duži od ovih pomenutih stavki.
Treba naglasiti da pretraživači, e-trgovina, CMS (wordPress, Joomla, itd.), responsive dizajn, društvene mreže i aplikacije za telefon ne bi postojale bez JavaScripta. Ove stavke, kao i sama veličina interneta i brzina kojom se širi nam govore da verovatno nikad neće biti dovoljno JavaScript developera na tržištu tako da je savladavanje JS-a super izbor.
Činjenica da se JavaScript koristi za desktop brauzere, a ujedno i za ostvarivanje kompitabilnosti između brauzera i mobilnih uređaja, govori da neko ko vlada njime već ima mogućnost da radi za veliki broj platformi poznavajući takoreći jedan jedini programski jezik.
Kada se na to doda da pomoću Node.js frameworka možete stvarati suludo brze servere za backend, priča počinje da dobija potpuno novu dimenziju. Rezultat je da uz poznavanje jednog jezika, postajete full-stack inžinjer, nešto što nije moguće ni sa jednim drugim programskim jezikom na svetu.
Sigurno se pitate kako da ovo naučim što pre!? I na to imamo odgovor verovali ili ne. Naime, naša četvormesečna front-end obuka je mahom fokusirana na savladavanje JavaScripta baš zbog svih mogućnosti koje pruža. Sledeći upisni rok počinje uskoro, a sama obuka na jesen. Možete pogledati detalje obuke na ovoj stranici.
kul 😀
Istina je sve to. JS se razlikuje od Jave.